1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
|
<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<page xmlns="http://projectmallard.org/1.0/" xmlns:its="http://www.w3.org/2005/11/its" type="topic" style="question" id="color-whyimportant" xml:lang="sr-Latn">
<info>
<link type="guide" xref="color"/>
<desc>Upravljanje bojom je važno dizajnerima, fotografima i umetnicima.</desc>
<credit type="author">
<name>Ričards Hjudžiz</name>
<email>richard@hughsie.com</email>
</credit>
<include xmlns="http://www.w3.org/2001/XInclude" href="legal.xml"/>
</info>
<title>Zašto je važno upravljanje bojom?</title>
<p>Upravljanje bojom je proces snimanja boje koristeći ulazni uređaj, prikazivanja na ekranu, i štampanja iste dok upravlja tačnim bojama i opsegom boja na svakom medijumu.</p>
<p>Potreba za upravljanjem boje je verovatno najbolje objašnjena fotografijom ptice na zimskom mraznom danu.</p>
<figure>
<desc>Ptica na mraznom zidu kao što se vidi na objektivu foto-aparata</desc>
<media its:translate="no" type="image" mime="image/png" src="figures/color-camera.png"/>
</figure>
<p>Prikaz tipično prezasićenog plavog kanala, što čini da slika izgleda toplo.</p>
<figure>
<desc>Ovo vidi korisnik na ekranu uobičajenog poslovnog prenosnog računara</desc>
<media its:translate="no" type="image" mime="image/png" src="figures/color-display.png"/>
</figure>
<p>Primetite da belo nije „belo papira“ i da je zenica oka sada blatnjavo braon.</p>
<figure>
<desc>Ovo je ono što korisnici vide kada štampaju na običnom štampaču sa mlazom</desc>
<media its:translate="no" type="image" mime="image/png" src="figures/color-printer.png"/>
</figure>
<p>Osnovni problem koji imamo ovde jeste taj da je svaki uređaj u stanju da rukuje različitim opsegom boja. Dakle, dok ćete vi možda moći da snimite električno plavu fotografiju, većina štampača neće biti u stanju da je proizvede.</p>
<p>Većina uređaja slika snima u RGB-u (crvena, zelena, plava) i mora da pretvori u CMJK (zelenoplava, purpurnocrvena, žuta, i crna) za štampanje. Još jedan problem jeste taj da ne možete imati <em>belo</em> mastilo, i zato belina može da bude dobra samo koliko i boja papira.</p>
<p>Još jedan problem su jedinice. Bez određivanja lestvice na kojoj se meri boja, ne možemo da znamo da li je 100% crvene blizu infracrvenoj ili je to zatvorenije crveno mastilo u štampaču. Ono što je 50% crvene na jednom ekranu verovatno je nešto kao 62% crvene na drugom ekranu. To je isto kao kada biste nekome rekli da ste vozili samo 7 jedinica rastojanja, ali bez jedinica ne možemo znati da li su to 7 kilometara ili 7 metara.</p>
<p>Kada govorimo o boji, na jedinice mislimo kao na skalu. Skala je u suštini opseg boja koje se mogu proizvesti. Uređaj kao što je DSLR fotoaparat može imati veliku skalu, biti u stanju da snimi sve boje zalaska sunca, ali projektor ima veoma malu skalu i sve boje će izgledati kao da su „isprane“.</p>
<p>U nekim slučajevima možemo da <em>popravimo</em> izlaz uređaja izmenom podataka koje mu šaljemo, ali u drugim slučajevima kada to nije moguće (ne možete da odštampate električno plavu) treba da pokažemo korisniku na šta će da liči rezultat.</p>
<p>Za fotografije ima smisla koristiti puni opseg tonova boje uređaja, da bi mogli da načinite neznatne izmene u boji. Za ostale grafike, možda ćete želeti da tačno pogodite boju, što je važno ako pokušavate da na krigli štampate amblem Red Heta koji <em>mora</em> da bude potpuno iste Red Het crvene boje.</p>
</page>
|
